Godine donose mudrost, iskustvo, sećanja. Ali često donose i tišinu. Tišinu koju porodica, koliko god želela, ne može uvek da popuni. Zbog toga je briga o mentalnom zdravlju starijih osoba jednako važna kao i fizička nega. U domu za stare Tara, znamo koliko pažnje, smisla i prisutnosti treba svakom čoveku – bez obzira na to koliko ima godina.
Mentalno zdravlje se ne vidi na prvi pogled. Ne meri se pritiskom, ni temperaturom. Ali vidi se u očima. Vidi se u tome da li se neko raduje sledećem danu. Vidi se u tome da li ima s kim da razgovara, da li se oseća vrednim, potrebnim, viđenim. A to su upravo stvari na koje najviše obraćamo pažnju u našem svakodnevnom radu.
U domu Tara, korisnici nisu pasivni posmatrači svog dana. Oni su deo zajednice. Učestvuju u aktivnostima, razgovaraju, predlažu. Neki vole da igraju domine, drugi vole tihe šetnje dvorištem, treći uživaju u starim pesmama koje puštamo uz jutarnju kafu. Svako ima svoj način da bude prisutan. Naš zadatak nije da im diktiramo dan, već da im damo mogućnosti da ga sami oblikuju.
Postoje momenti kada korisnik samo želi da neko sedne kraj njega. Da ćuti. Ili da podeli priču iz mladosti koju je već ispričao tri puta. I mi ćemo je saslušati i četvrti put, jer znamo da to nije samo priča – to je potreba za povezanošću. To je mentalna bliskost. To je ono što održava unutrašnji mir.
Za korisnike koji imaju izraženije potrebe – poput blage demencije, gubitka volje, depresivnih epizoda – imamo dodatnu pažnju. Naš tim redovno prati ponašanje, raspoloženje i promene u svakodnevici. Kada je potrebno, uključujemo psihološku podršku. Ali ono najvažnije nikada ne zaboravljamo: ljudski kontakt je najbolji lek.
U našoj zajednici, stariji ljudi nisu zaboravljeni. Oni su deo celovitog okruženja koje ih poštuje, podstiče i podseća koliko još mogu da daju – sebi, drugima, danu koji je pred njima.
Ako želite da se uverite kako negujemo i fizičko i mentalno zdravlje, pozivamo vas da nas posetite. Kontaktirajte nas i pogledajte kako izgleda svakodnevica u kojoj se čovek i dalje oseća živim, vrednim i viđenim. Dom Tara nije samo mesto boravka – to je mesto gde se duh neguje jednako kao i telo.